Написано под: vesti
26.11.2009. – Današnji Njujork tajms u rubrici Poslovanje (Business) izveštava o Srbiji kao o zemlji drevnih vulkana i predstavlja našu zemlju kao zemlju koja ima izvore voda od kojih su neke najbogatije mineralima u Evropi.
Pored toga se navodi da se u Srbiji flašira oko 30 različitih voda koje se pune sa nekog od 300 izvora u našoj zemlji.
Njujork tajms se posebno osvrće na naše banje, za koje tvrdi da nude različite zdravstvene tretmane – od lečenja bolesti štitne žlezde pa do reuma i artiritisa. Tekst predstavlja verovanje da banje imaju čudotvorna dejstva koja su još u srednjem veku monasi i monahinje koristili za lečenje raznih bolesti.
Njujork tajms objašnjava da je tokom komunističke vladavine država preuzela većinu banja, ali da su nekim i pored toga upravljali monasi. Danas, kako navodi Njujork tajms, kada je Srpska pravoslavna crkva obnovila svoju pozociju u društvu – stvorila se svest o finansijskoj vrednosti banja.
Tekst predstavlja i probleme sa kojima se suočava Vlada Srbije, koja pokušava da privuče turiste i investitore, ali se crkvene vlasti tome protive jer žele da zaštite domaće interese, pre svega zaposlenih, kao i da očuvaju zdravstvenu funkciju banja.
Njujork tajms se poziva na informacije iz Udruženja banja Srbije, koje navodi da se pored zdravstvenog turizma sve češće banje posećuju i radi rekreacije i odmora.
Pominje se i podatak da banje čine 37% od ukupnog udela turizma u Srbiji. Republički zavod za statistiku, prenosi Njujork tajms, objavio je podatak da je u banjama Srbije tokom prošle godine boravilo 366.000 turista od čega je 23.000 iz inostranstva.
Američki list se poziva na Privrednu komoru Srbije, koja tvrdi da postoji interesovanje britanskih investitora za ulaganje u banje, kao i slovenačkih investitora da ulažu u rekreativne aktivnosti kao što su golf ili tenis.
Dnevnik izveštava i o problemu privatizacije banje Gornja Trepča. Navodi da je jedna srpska kompanija ponudila oko 96,5 hiljada dolara, što je 5 puta više od minimalne cene koju je vlada propisala, ali da je Eparhija Srpske pravoslavne crkve napravila problem zbog kojeg je osujećen pokušaj privatizacije jer su banjski objekti izgrađeni na zemljištu koje pripada manastiru.
List prenosi izjavu sekretara za turizam iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj Gorana Petkovića, koji tvrdi da su neregulisani imovinski odnosi česta prepreka napretku. Petković je naveo da je neophodno pomiriti delatnost turizma i zdravstva. Unija banja Srbije, koja zastupa interese radnika i pacijenata, zalaže se da medicinska delatnost u okviru banja ostane državna. Povezane delatnosti trebaju biti isključene iz privatizacije, a prioritet povećanja smeštajnih kapaciteta treba da se podstiče povećanjem kapaciteta za lekovite tretmane.
Godine 2005. Unija banja Srbije je pokrenula program u koji je Vlada uložila 400 miliona dolara odnosno 600 miliona dolara u cilju formulisanja prioriteta kao i investiranja u zaštitu termalnih izvora.
Unija banja Srbije, kako prenosi Njujor Tajms, zahteva dopunu Zakona o privatizaciji, koji bi bio dopunjen odredbama o zaštiti prava domaćih pacijenata i mogućoj privatizaciji hotela u banjama. Dopuna Zakona ne uključuje privatizaciju kapaciteta za lekovite tretmane.
List prenosi izjavu Vesne Pakaj, direktorke kancelarije Privredne komore Srbije u Parizu, koja objašnjava status društvene svojine u banjama i napore da se novim Zakonom o banjama definiše status koji bi privukao investitore. Ona navodi da se među 13 banja, koje je vlada Srbije odobrila da budu privatizovane nalaze i Ribarska i Niška banja.
Poslednja odluka se odnosi na inicijativu da Ministarstvo zdravlja zajedno sa Ministarstvom ekonomije i Agencijom za privatizaciju formira stručni odbor, koji bi pojedinačno odlučivao o odgovarajućem modelu privatizacije za svaku banju u skladu sa njenom ulogom u regionalnom razvoju. Vesna Pakaj je zaključila da je izvesno da će najmanje polovina kreveta u banjama ostati u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije, dok će druga polovina biti privatizovana. Voda i dalje ostaje javno dobro i privatizacija ne uključuje njeno korišćenje, koje je regulisano Zakonom o koncesijama.
Iako iznosi činjenicu da je u Srbiji jednostavnije ući u posao flaširanja vode, Njujork tajms prenosi izjavu Nebojše Radakovića, direktora kompanije Danone-Adriatic, koji govori o negativnom iskustvu njegove kompanije koja je 2005. godine pokušala da kupi vodeći srpski brend Knjaz Miloš, koji ima tržišni udeo od gotovo 50%. List prenosi informaciju da je tržište voda u Srbiji u poslednjih 10 godina uvećano za 3 puta, a konzumacija od 70 litara godišnje po glavi stanovnika još uvek je znatno niža nego na primer u Nemačkoj gde se konzumira 110 litara po glavi stanovnika godišnje.
Оставите коментар до сада
Оставите коментар
